Kada dva partnera u zajedničkom ulaganju imaju jednake udele, svaka odluka koja zahteva saglasnost obe strane može dovesti do zastoja. To se u poslovnoj praksi naziva blokada ili dead-lock. Bez unapred predviđenog rešenja, takva situacija može da paralizuje poslovanje i dovede do spora. U ovom tekstu razmatramo koje ugovorne mehanizme partneri mogu predvideti i kako srpsko pravo na njih gleda.
Priroda blokade i značaj ugovaranja
Blokada nastaje kada su partneri suprotstavljeni po ključnom pitanju, a nijedan nema većinski udeo da sam donese odluku. U društvima sa dva člana, svaki sa po 50% udela, glasanje često zahteva jednoglasnost. Ako se ne postigne dogovor, društvo ne može da funkcioniše. Zbog toga je preporučljivo da se mehanizmi za razrešenje blokade ugovore već u osnivačkom aktu ili u posebnom sporazumu partnera.
U srpskom pravu, sloboda ugovaranja je široka, ali postoje granice. Odredbe koje su protivne prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima su ništave. Stoga, pri izboru mehanizma treba voditi računa o usklađenosti sa Zakonom o privrednim društvima i drugim relevantnim propisima.
Ugovorni mehanizmi za razrešenje blokade
1. Odredba o raskidu (break-up clause)
Jedan od najjednostavnijih mehanizama je odredba koja predviđa da, ako partneri ne postignu dogovor u određenom roku, jedan partner može ponuditi otkup udela drugog po unapred definisanoj formuli. Ova odredba može biti simetrična, gde obe strane imaju ista prava, ili asimetrična, gde jedna strana ima prednost. U praksi se često koristi tzv. ruska ruleta (Russian roulette), gde jedan partner daje ponudu, a drugi ima pravo da prihvati ili da otkupi udeo po istoj ceni. Ovaj mehanizam može biti efikasan, ali zahteva precizno definisanje cene i postupka.
2. Shotgun klauzula
Ovo je varijanta istog obrasca, a ne poseban mehanizam: shotgun podrazumeva da jedan partner objavi cenu po kojoj je spreman da proda svoj udeo ili da otkupi udeo drugog. Drugi partner tada bira između prodaje po toj ceni ili kupovine po istoj ceni. Ovaj mehanizam podstiče partnera koji daje ponudu da bude fer, jer ako postavi previsoku cenu, rizikuje da sam mora da je plati. U srpskom pravu, ovakve odredbe su načelno dopuštene, ali treba voditi računa o zaštiti manjinskih članova i o pravilima o zloupotrebi prava.
3. Odredba o izlasku (exit clause)
Ovaj mehanizam daje partneru pravo da, u slučaju blokade, istupi iz društva uz isplatu vrednosti svog udela. Vrednost se može odrediti na osnovu procene nezavisnog veštaka ili prema formuli iz ugovora. U srpskom pravu, član društva može istupiti iz društva pod uslovima predviđenim zakonom i osnivačkim aktom. Zakon o privrednim društvima predviđa pravo na istupanje u određenim slučajevima, ali ugovor može proširiti te uslove.
4. Imenovanje trećeg lica ili arbitraže
Partneri mogu predvideti da se u slučaju blokade obrate trećem licu, kao što je privremeni upravnik ili medijator, koji pomaže u postizanju dogovora. Ako dogovor nije moguć, može se predvideti arbitraža. U Srbiji je arbitraža uređena Zakonom o arbitraži, a arbitražna odluka je konačna i obavezujuća. Ima, međutim, granicu koja se često previdi: arbitraža rešava sporove o pravima kojima strane slobodno raspolažu, pa se njome ne može rešiti svaki tip blokade. Statusna pitanja, poput valjanosti odluka organa društva, po pravilu ostaju u nadležnosti suda. Ovaj mehanizam je često efikasniji od sudskog spora, jer je brži i diskretniji.
5. Podela poslova ili glasova
Ugovorom se može predvideti da u slučaju blokade, odluka o određenim pitanjima pripada jednom partneru, dok drugi ima pravo odlučivanja o drugim pitanjima. Ovo može smanjiti mogućnost blokade, ali zahteva jasno definisanje nadležnosti. Takođe, mogu se uvesti tzv. casting vote, gde predsednik upravnog odbora ima odlučujući glas, ali to mora biti u skladu sa zakonom.
Ograničenja u srpskom pravu
Iako su navedeni mehanizmi česti u međunarodnoj praksi, njihova primena u Srbiji zavisi od konkretnih okolnosti. Na primer, odredbe koje isključuju pravo na istupanje ili koje nameću očigledno nepravične uslove mogu se smatrati ništavim. Sud može ceniti da li je odredba suprotna dobrim običajima ili da li zloupotrebljava prava članova. Takođe, kod društava sa ograničenom odgovornošću, promene u članstvu mogu zahtevati upis u registar, što može uticati na rokove.
Prilikom ugovaranja ovih mehanizama, preporučljivo je da se definišu jasni rokovi i postupci. Rok u kome druga strana mora da se izjasni na ponudu nije zakonom propisan za ovakve klauzule, pa ga strane same ugovaraju. Ako rok izostane, mehanizam u praksi postaje teško sprovodiv jer nema trenutka u kome nastupaju posledice. Takođe, treba predvideti posledice nepoštovanja postupka, kao što je obaveza naknade štete.
Zaključak
Blokada u zajedničkom ulaganju može ozbiljno ugroziti poslovanje, ali se može prevenirati odgovarajućim ugovornim odredbama. Mehanizmi poput ruske rulete, shotgun klauzule, istupanja ili arbitraže mogu pružiti rešenje, ali njihova primenljivost zavisi od konkretnog ugovora i usklađenosti sa srpskim pravom. Preporučljivo je da se prilikom sastavljanja ovakvih odredbi konsultuje stručnjak, kako bi se izbegle potencijalne ništavosti i obezbedila izvršivost. Svaki slučaj je specifičan, pa je potrebno pažljivo razmotriti sve okolnosti i interese partnera.
