Od 1. jula 2026. prestaje da važi prelazni režim iz člana 143. stav 3. Uredbe (EU) 2023/1114 o tržištima kripto-imovine, poznate kao MiCA. Taj prelazni period omogućavao je pružaocima usluga povezanih s kriptoimovinom da nastave da posluju po nacionalnim propisima države članice iako još nisu dobili dozvolu prema MiCA.
Pre svega ostalog, jedna ograda koja je za čitaoce iz Srbije najvažnija: MiCA se u Srbiji ne primenjuje neposredno. Srbija nije članica Evropske unije i poslovanje sa digitalnom imovinom kod nas uređuje domaći Zakon o digitalnoj imovini. Uredba postaje merodavna tek kada srpsko društvo želi da pruža usluge klijentima u Uniji ili da tamo otvori poslovanje. Zato ovaj tekst treba čitati kao pregled onoga što čeka na ulazu na tržište Unije, a ne kao opis obaveza koje su ovde na snazi.
Koga je obuhvatao prelazni režim
Član 143. stav 3. MiCA odnosio se na pružaoce usluga kriptoimovine koji su već bili registrovani ili licencirani u nekoj od država članica pre 30. decembra 2024. Oni su mogli da nastave da pružaju usluge u skladu s nacionalnim zakonodavstvom do 1. jula 2026. ili dok ne dobiju dozvolu po MiCA, zavisno od toga šta nastupi ranije.
Treba imati u vidu da je prelazni režim bio opcionalan za države članice. Neke od njih su ga primenile, dok su druge odmah zahtevale punu primenu MiCA. Zato je ključno proveriti pravila u zemlji u kojoj društvo ima sedište ili u kojoj pruža usluge.
Šta se menja od 1. jula 2026.
Nakon navedenog datuma, svi pružaoci usluga kriptoimovine koji žele da posluju u EU moraju imati odobrenje za rad izdato u skladu s MiCA. To podrazumeva ispunjavanje strogih zahteva u pogledu kapitala, upravljanja, čuvanja imovine klijenata, zaštite potrošača i transparentnosti. Takođe, moraju da se pridržavaju pravila o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Društva koja su se oslanjala na prelazni režim, a nisu blagovremeno podnela zahtev za dozvolu, neće moći da nastave sa pružanjem usluga. U tom slučaju, moguće je da će morati da obustave rad ili da se reorganizuju. Svaka država članica je dužna da preduzme mere protiv onih koji posluju bez dozvole, uključujući i naloge za prestanak rada.
Kako se pripremiti za novi režim
Preduzeća koja još nisu završila proces licenciranja trebalo bi da hitno preispitaju svoj status. Potrebno je da procene da li ispunjavaju uslove iz MiCA i da pripreme kompletnu dokumentaciju za nadležno telo u svojoj zemlji. To podrazumeva i usklađivanje internih procedura sa zahtevima uredbe, kao i obuku zaposlenih.
Posebnu pažnju treba obratiti na uslove za članove upravljačkog tela i imaoce kvalifikovanog učešća. Uredba za te osobe traži dobar poslovni ugled, kao i znanje, veštine i iskustvo primerene funkciji koju obavljaju. Pored toga, potrebno je uspostaviti jasne procedure za upravljanje rizicima i zaštitu klijenata.
Rizici neusklađenosti
Poslovanje bez dozvole nakon isteka prelaznog perioda može dovesti do ozbiljnih posledica. Nadzorna tela u državama članicama imaju ovlašćenja da izriču novčane kazne, zabrane rada i druge mere. Pored toga, klijenti mogu pokrenuti postupke za naknadu štete ako pretrpe gubitke zbog nezakonitog poslovanja.
Imajte u vidu i to da istek prelaznog perioda ne ukida obaveze koje su i ranije postojale, poput registracije kod nadležnih organa za borbu protiv pranja novca. Te obaveze i dalje važe, a dodatno se usklađuju sa zahtevima uredbe.
Posebna pravila za određene usluge
Za neke vrste usluga, kao što su čuvanje i administriranje kriptoimovine u ime klijenata, MiCA postavlja posebne zahteve. Pružaoci tih usluga moraju imati adekvatno osiguranje ili sopstvena sredstva da pokriju rizike od gubitka ili krađe imovine. Takođe, moraju da vode odvojene račune za imovinu klijenata i da obezbede jasno izveštavanje.
Za usluge razmene kriptoimovine za sredstva plaćanja, bitno je poštovati pravila o transparentnosti cena i izvršenju naloga. Klijenti moraju biti informisani o svim troškovima i rizicima pre nego što pristanu na transakciju.
Šta ako društvo ne planira da posluje u EU?
Ako društvo ne pruža usluge klijentima u Uniji i nema nameru da to čini, uredba ga se ne tiče. Oprez je potreban kod pružanja usluga na daljinu: aktivno nuđenje usluga licima u Uniji tretira se kao poslovanje na njenom tržištu i onda kada društvo nema sedište u nekoj državi članici.
Postoji i uzak izuzetak, poznat kao obrnuto nalaženje klijenta. Ako klijent iz Unije isključivo sopstvenom inicijativom zatraži uslugu, bez ikakvog navođenja ili oglašavanja sa strane pružaoca, takva usluga ne povlači obavezu licenciranja. Taj izuzetak se u praksi tumači vrlo usko, pa se na njega ne treba oslanjati kao na poslovni model. Marketing usmeren ka publici u Uniji, sajt na jeziku države članice ili obraćanje tamošnjim klijentima po pravilu isključuju primenu izuzetka.
Zaključak
Istek prelaznog perioda predstavlja značajnu prekretnicu za sve učesnike na tržištu kriptoimovine. Jedinstvena regulativa na nivou EU donosi veću pravnu sigurnost, ali i strože obaveze. Preduzeća koja žele da nastave da posluju moraju blagovremeno da se usklade sa svim zahtevima MiCA. Preporučuje se konsultacija sa pravnim stručnjacima koji prate razvoj regulative u ovoj oblasti.
