Autorsko pravo nastaje samim činom stvaranja dela, bez ikakve registracije ili formalnosti. U Srbiji, kao i u većini zemalja, zaštita autorskog dela ne zavisi od deponovanja kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Međutim, deponovanje može imati praktičnu vrednost kao dokazno sredstvo u sporu oko autorstva ili trenutka nastanka dela.
Šta je deponovanje autorskog dela?
Deponovanje je dobrovoljna procedura kojom autor ili nosilac prava predaje primerak dela Zavodu, koji ga čuva i izdaje potvrdu o deponovanju. Ova potvrda sadrži podatke o delu, autoru i datumu prijema. Važno je naglasiti da deponovanje ne stvara nikakva nova prava niti proširuje postojeću zaštitu. Ono samo fiksira činjenicu da je određeno delo postojalo u određenom obliku na dan deponovanja.
Kako izgleda postupak?
Postupak se pokreće podnošenjem zahteva Zavodu, uz koji se prilaže primerak dela. Formu u kojoj se primerak predaje, spisak priloga i visinu naknade propisuje sam Zavod u skladu sa pozitivnim propisima, te je neophodno izvršiti dodatne provere pre podnošenja zahteva budući da se neophodni prilozi i naknade s vremenom menjaju. Nakon prijema, Zavod utvrđuje da li je zahtev uredan i izdaje potvrdu o deponovanju.
Kada deponovanje ima smisla?
Deponovanje je korisno pre svega kao preventivna mera. U slučaju spora, potvrda o deponovanju može poslužiti kao polazna tačka za utvrđivanje autorstva. Na primer, ako dve osobe tvrde da su autor istog dela, onaj ko može da dokaže da je delo deponovao ranije imaće jaču poziciju. Međutim, potvrda ne predstavlja neoboriv dokaz. Sud će je oceniti zajedno sa ostalim dokazima, poput svedočenja, rukopisa, elektronskih zapisa i sl.
Šta deponovanje ne može da učini?
Deponovanje ne zamenjuje sudsku zaštitu. Ono ne daje nikakvu presumciju autorstva, niti obavezuje sud da prihvati potvrdu kao dokaz. Takođe, deponovanje ne štiti od povreda prava u smislu da samo po sebi sprečava nedozvoljeno korišćenje. Za to je potrebno pokrenuti sudski postupak. Konačno, deponovanje ne produžava trajanje autorskog prava, koje je zakonom ograničeno na život autora i 70 godina nakon njegove smrti.
Digitalna dela i posebnosti
Kod digitalnih dela, deponovanje može biti posebno značajno jer je lako izmeniti ili kopirati sadržaj. Čuvanjem digitalnog zapisa kod Zavoda stvara se pouzdan trag o postojanju dela u određenom trenutku. Ipak, treba imati u vidu da se digitalni zapis može lako falsifikovati, pa sud može zahtevati veštačenje. Zato je preporučljivo da autor čuva i druge dokaze, poput ranijih verzija fajlova, prepiske ili objava na internetu.
Dometi u sudskom postupku
U sudskom postupku, potvrda o deponovanju se tretira kao isprava koja dokazuje da je autorsko delo predato i deponovano Zavodu. Sud će ceniti njen značaj u svetlu ostalih dokaza. Ako je delo deponovano duži vremenski period pre spora, to može biti snažan pokazatelj autorstva. Međutim, ako je deponovanje izvršeno naknadno, u očekivanju spora, njegova dokazna vrednost može biti manja. Zato je najbolje deponovati delo odmah po nastanku, ili čim se pojavi sumnja u mogući spor.
Ukratko, deponovanje autorskog dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu je koristan, ali ne i neophodan korak. Ono ne stvara prava, već samo učvršćuje poziciju deponenta pri dokazivanju u slučaju spora. Za potpunu zaštitu, autor se oslanja na sam zakon, a deponovanje je samo jedan od alata kojim se može olakšati dokazivanje u sporu.
