Tržište digitalne imovine u Srbiji beleži stabilan rast, a sve više domaćih i stranih privrednih subjekata razmatra osnivanje ili proširenje platformi za razmenu kriptovaluta i druge digitalne imovine. Međutim, pre nego što otpočne sa radom, svaka takva platforma mora proći kroz zahtevne procedure dobijanja dozvole ili registracije kod nadležnih organa. Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje individualni pravni savet.
Zakon o digitalnoj imovini — osnova srpskog pravnog okvira
Republika Srbija je 2020. godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS” br. 153/2020; primenjuje se od 30. juna 2021. godine), čime je postala jedna od prvih zemalja u regionu sa celovitim pravnim okvirom za ovu oblast. Zakon definiše pojmove virtuelne valute i digitalnog tokena kao dva osnovna oblika digitalne imovine, razgraničava različite kategorije pružalaca usluga, te utvrđuje nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (KHOV) i Narodne banke Srbije (NBS) kao regulatornih tela.
Prema Zakonu, platforma za razmenu digitalne imovine spada u kategoriju pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom (PUDI). Da bi legalno pružala usluge, takva platforma mora dobiti dozvolu od KHOV ili NBS, zavisno od toga da li se radi o uslugama vezanim za digitalnu imovinu koja se kvalifikuje kao finansijski instrument ili o virtuelnoj valuti, koja to nije.
Ko mora imati dozvolu i za koje usluge
Zakon taksativno nabraja usluge za koje se zahteva dozvola. Pružanje usluge razmene, kupovine, prodaje ili prenosa digitalne imovine, kao i rad platforme za razmenu, eksplicitno su navedeni kao aktivnosti koje podležu licenciranju. Bez odgovarajuće dozvole, obavljanje ovih delatnosti je zabranjeno i može rezultirati izricanjem visokih novčanih kazni, a za neovlašćeno pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom Zakon predviđa i krivičnu odgovornost.
Zakon pravi razliku između virtuelnih valuta (kao što su Bitcoin ili Ether u svojoj izvornoj funkciji) i digitalnih tokena koji mogu imati atribute finansijskog instrumenta. Platforme koje rukuju prvima potpadaju pod nadzor NBS, dok je KHOV nadležna za digitalnu imovinu sa osobinama finansijskog instrumenta.
Procedura dobijanja dozvole u Srbiji
Zahtev za dozvolu podnosi se nadležnom regulatoru (KHOV ili NBS) zajedno sa obimnom dokumentacijom. Obično se zahteva:
- detaljan poslovni plan sa opisom planiranih usluga i tehnološke infrastrukture;
- program mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (AML/CFT program);
- dokazi o propisanom minimalnom kapitalu (visina varira zavisno od vrste usluge);
- informacije o stvarnim vlasnicima i licima koja upravljaju platformom, uz dokaze o njihovoj stručnosti i neosuđivanosti;
- procedure za upravljanje rizicima, čuvanje imovine klijenata i rešavanje prigovora.
Regulator vrši procenu zahteva i može tražiti dopune ili izmene pre donošenja odluke. Ceo postupak može trajati više meseci, te je pravovremena i pažljiva priprema dokumentacije od ključnog značaja.
Obaveze u poslovanju nakon dobijanja dozvole
Dobijanje dozvole nije kraj procesa usklađenosti — to je tek početak tekućih obaveza. Nosioci dozvole dužni su da:
- kontinuirano primenjuju AML/CFT procedure i vrše identifikaciju stranaka (KYC, Know Your Customer);
- vode precizne evidencije o svim transakcijama i čuvaju ih u zakonom propisanom roku;
- redovno izveštavaju regulatora o poslovanju;
- obezbede tehničke i organizacione mere zaštite podataka korisnika;
- u slučaju prestanka pružanja usluga, sprovedu zakonom propisanu proceduru zaštite korisnika.
Kršenje ovih obaveza može dovesti do privremene obustave rada, oduzimanja dozvole ili iniciranja prekršajnog postupka.
MiCA regulativa EU — šta donosi novi evropski okvir
Uredba o tržištima kripto-imovine — MiCA (The EU’s Markets in Crypto-Assets, Uredba (EU) 2023/1114) — u punoj je primeni u Evropskoj uniji od 30. decembra 2024. godine. MiCA uvodi jedinstven, sveobuhvatan okvir za sve kategorije kripto-imovine i pružaoce usluga kripto-imovine (CASP — Crypto-Asset Service Provider) u celoj EU.
Prema MiCA, svaki CASP koji želi da posluje na unutrašnjem tržištu EU mora dobiti autorizaciju od nadležnog organa jedne od država članica. Autorizovani CASP zatim može pružati usluge u svim državama EU kroz sistem pasportizacije, što značajno olakšava prekograničnu ekspanziju.
Zahtevi MiCA su, u određenim aspektima, stroži od srpskog Zakona o digitalnoj imovini. Posebno se ističu zahtevi u pogledu upravljačke strukture, politika nagrađivanja, osiguranja od odgovornosti, procedura za upravljanje sukobima interesa i transparentnog informisanja klijenata. MiCA takođe eksplicitno reguliše stablecoine (kao posebne kategorije tokena), što srpski zakon ne čini na isti način.
Srbija i put ka harmonizaciji sa EU standardima
Srbija je kandidat za članstvo u EU i formalno se opredelila za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU. To znači da se u narednim godinama može očekivati reforma Zakona o digitalnoj imovini u pravcu bližeg usklađivanja sa MiCA standardima. Privredni subjekti koji planiraju dugoročno poslovanje u ovoj oblasti trebalo bi da prate ovaj zakonodavni razvoj.
Već sada, kompanije koje planiraju istovremeno poslovanje i u Srbiji i u EU trebalo bi da sagledaju zahteve oba okvira i proaktivno grade usklađenu internu strukturu, jer naknadno prilagođavanje može biti znatno skuplje.
Česta pitanja (Q&A)
Da li strana kompanija može dobiti dozvolu za kripto platformu u Srbiji? Da. Zakon o digitalnoj imovini ne isključuje strane privredne subjekte, ali se zahteva osnivanje domaćeg privrednog društva ili ogranka koji će biti nosilac dozvole. Stvarni vlasnici i rukovodstvo moraju ispuniti uslove propisane zakonom.
Da li moram imati dozvolu ako samo razvijam softver za kripto platformu? Samo pružanje softverskih usluga, bez direktnog rukovanja digitalnom imovinom korisnika ili obavljanja razmene u svoje ime, načelno ne zahteva dozvolu. Međutim, konkretna situacija zahteva pažljivo pravno sagledavanje, jer detalji poslovnog modela mogu biti odlučujući.
Koliko traje postupak dobijanja dozvole? Zakonom su propisani određeni rokovi za odlučivanje regulatora, ali stvarno trajanje zavisi od kompleksnosti zahteva i eventualne potrebe za dopunama dokumentacije. U praksi se sa pripremom obično počinje najmanje šest do devet meseci pre planiranog početka pružanja usluga.
Šta se dešava ako platforma posluje bez dozvole? Zakon predviđa kaznenu odgovornost za obavljanje usluga bez dozvole — uključujući i krivičnu odgovornost za neovlašćeno pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom — što može rezultirati novčanim kaznama i prinudnim prestankom rada. Pored toga, transakcije obavljene bez dozvole mogu biti predmet dodatnih pravnih posledica.
Zaključak
Dobijanje dozvole za platformu za razmenu digitalne imovine u Srbiji zahteva temeljitu pripremu, adekvatne resurse i detaljno poznavanje zakonodavnog okvira. S obzirom na dinamičan razvoj regulative kako na domaćem, tako i na evropskom nivou, rana pravna podrška nije luksuz — to je neophodnost.
Zakaži konsultaciju sa našim timom kako bismo zajedno procenili vaš poslovni model i izradili strategiju usklađenosti prilagođenu vašim potrebama.
Izvori
