Pravna odgovornost za sadržaj generisan veštačkom inteligencijom: Izazovi, regulativa i perspektive

Generativna veštačka inteligencija transformiše način na koji se kreira sadržaj — tekstovi, slike, audio, video. Milioni korisnika svakodnevno koriste AI alate za generisanje sadržaja koji se potom objavljuje, širi i koristi u poslovnim i ličnim kontekstima. Iza ove tehnološke revolucije, međutim, stoji niz nerešenih pravnih pitanja: kada AI generisani sadržaj prouzrokuje štetu, ko za to odgovara?

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje individualni pravni savet.

Zašto je odgovornost za AI sadržaj pravno kompleksna?

Tradicionalni pravni okvir za odgovornost pretpostavlja jasno definisanog aktera: autora, izdavača, urednika. AI sistem ne odgovara nijednoj od ovih kategorija. On nije pravno lice, nema pravnu sposobnost i ne može biti tužen. Šteta koja nastane zbog AI generisanog sadržaja mora biti pripisana nekom od učesnika u lancu: programeru koji je razvio model, kompaniji koja ga je komercijalizovala, operateru koji ga je integrisao u svoju uslugu, ili krajnjem korisniku koji je sadržaj primenio i objavio.

Upravo ta difuzija odgovornosti — raspršenost duž tehničkog i poslovnog lanca vrednosti — čini ovu oblast jednom od najdinamičnijih u savremenom tehnološkom pravu.

Autorska prava na AI generisani sadržaj

Pitanje ko je autor AI generisanog sadržaja direktno utiče na pitanje ko ima prava nad tim sadržajem i ko snosi odgovornost ako taj sadržaj krši tuđa prava.

Prema aktuelnom pravnom okviru u EU i Srbiji, nosioci autorskih prava mogu biti isključivo fizička lica — samo čovek može biti autor. AI sistem ne može biti autor u pravnom smislu. To znači da sadržaj koji je isključivo generisan AI-em, bez kreativnog doprinosa čoveka, ulazi u javni domen (u teoriji) ili nije zaštićen autorskim pravima.

Međutim, EU Akt o veštačkoj inteligenciji (AI Act, Uredba (EU) 2024/1689, na snazi od 1. avgusta 2024. godine, sa postepenom primenom odredbi) uvodi obavezu transparentnosti: sadržaj generisan AI-em mora biti obeležen kao takav, posebno u domenu dubokih lažnjaka (deepfakes) i sintetičkog audio-vizuelnog sadržaja. Kršenje ove obaveze osnažuje osnov za pravnu odgovornost operatera.

Sa druge strane, ako AI model tokom treninga koristi zaštićena dela bez odgovarajuće licence, postoji rizik od odgovornosti za povredu autorskih prava — ne AI sistema, već kompanije koja je model razvila. Ovo je predmet brojnih aktivnih parnica u SAD i EU.

Dezinformacije, kleveta i laži koje generiše AI

Jezički modeli ponekad generišu faktički netačan sadržaj — u žargonu poznat kao „halucinacije”. Kada takav sadržaj tvrdi nešto neistinito o stvarnoj osobi ili kompaniji, može se raditi o klevetničkom sadržaju.

Koji je pravni tretman? Odgovornost za klevetničke tvrdnje generisane AI-em prema aktuelnom pravu tereti korisnika koji je takav sadržaj objavio, jer objavljivanje — bez obzira na izvor — ostaje akt korisnika. Operater AI servisa može imati odgovornost ako je bio svestan da sistem generiše takav sadržaj i nije preduzeo razumne mere.

EU Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act — DSA, Uredba (EU) 2022/2065) postavlja opšti okvir za odgovornost platformi za korisnički sadržaj — uključujući sadržaj koji je korisnik generisao uz pomoć AI alata. Platforme moraju imati mehanizme za prijavu i uklanjanje nezakonitog sadržaja.

EU AI Act i odgovornost u lancu vrednosti

EU Akt o veštačkoj inteligenciji uvodi eksplicitnu raspodelu obaveza prema ulozi aktora:

Provajderi (developers) modela opšte namene (GPAI — general-purpose AI): Moraju dokumentovati trening podatke i poštovati autorska prava; za modele sa sistemskim rizikom postoje posebne obaveze evaluacije i bezbednosnih protokola.

Provajderi visokorizičnih AI sistema: Snose najveći teret obaveza — registracija sistema, tehnička dokumentacija, human oversight mehanizmi, upravljanje rizicima i post-market monitoring.

Operateri: Kompanije koje integrišu AI sisteme u svoje usluge odgovaraju za adekvatnu primenu sistema u konkretnom kontekstu i moraju implementirati odgovarajuće kontrole.

Korisnici: Krajnji korisnici koji generišu i objavljuju sadržaj snose odgovornost za upotrebu u skladu sa uputstvima provajdera i operatera.

Ova piramida odgovornosti znači da kompanija koja integriše ChatGPT, Claude ili sličan model u poslovni proces nije oslobođena odgovornosti — ona je operater i mora razumeti ograničenja sistema koji koristi.

Odgovornost za AI sadržaj u poslovnom kontekstu

Posebno osetljivo područje je upotreba AI u poslovnim komunikacijama, pravnim dokumentima, medicinskim preporukama ili finansijskim savetima. Ako AI sistem generiše netačnu pravnu analizu ili pogrešnu medicinsku informaciju koja se primeni i prouzrokuje štetu, pitanje odgovornosti postaje neposredno i potencijalno veoma skupo.

Preduzeća koja koriste AI u ovakvim kontekstima moraju imati jasnu politiku upotrebe: ko je odgovoran za verifikaciju AI generisanog sadržaja pre primene, kako se dokumentuje primena AI u odlučivanju, i da li klijenti ili korisnici bivaju obavešteni o ulozi AI u procesu.

Odsustvo ove politike ne oslobađa kompaniju od odgovornosti — naprotiv, može se tretirati kao propust u dužnoj pažnji.

Česta pitanja (Q&A)

Ako koristim AI alat i generisani sadržaj krši nečija autorska prava, da li sam ja odgovoran? Generalno da — korisnik koji objavljuje sadržaj snosi primarnu odgovornost. Odgovornost može biti podeljena sa operaterom servisa ako je servis bio dizajniran na način koji sistematski krši tuđa prava, ali to je teže dokazati. Uslovi korišćenja AI servisa često sadrže odredbe o indemnifikaciji koje uređuju raspodelu ove odgovornosti između servisa i korisnika.

Da li je „generisao to AI, ne ja” valjana odbrana od odgovornosti? Prema aktuelnom pravu, ne u dovoljnoj meri. Objavljivanje sadržaja je akt korisnika, bez obzira na alat koji je korišćen pri kreiranju. Moguća je odbrana zasnovana na odsustvu namere ili neznanju, ali njena uspešnost zavisi od konkretnih okolnosti i jurisdikcije.

Šta je sa deepfake sadržajem koji koristi tuđe likove? Deepfake sadržaj koji prikazuje stvarne osobe u lažnim scenarijima, posebno seksualno eksplicitnim ili politički manipulativnim, podleže odgovornosti za povredu prava ličnosti. EU AI Act za takav sadržaj propisuje obavezu jasnog označavanja kao veštački generisanog, dok prakse koje predstavljaju neprihvatljiv rizik — štetna AI manipulacija i obmana usmerena na bitno iskrivljavanje ponašanja uz nanošenje značajne štete — spadaju u zabranjene AI prakse. Kreiranje i distribucija takvog sadržaja izlaže aktera građanskoj i potencijalno krivičnoj odgovornosti.

Treba li ugovorima sa klijentima regulisati upotrebu AI u pružanju usluga? Ako se AI koristi u procesima koji utiču na klijente, transparentno obelodanjivanje u uslovima usluge i/ili posebnim klauzulama ugovora predstavlja etički standard, a sve više i zakonsku obavezu.

Zaključak

Pravna odgovornost za AI generisani sadržaj nalazi se u procesu definisanja kroz regulativu i sudsku praksu. Ono što je već sada jasno je da odgovornost ne nestaje samo zato što je sadržaj kreirao algoritam — ona se pomera i distribuira duž lanca od developera do krajnjeg korisnika.

Preduzeća koja proaktivno uspostave internu politiku za upotrebu generativne AI — sa jasnim odgovornostima, mehanizmima verifikacije i transparentnošću prema korisnicima — imaju znatno manji pravni rizik od onih koje ovaj razvoj ignorišu.

Zakaži konsultaciju i saznajte kako pozicionirati svoju kompaniju za sigurnu i odgovornu upotrebu AI alata.

Izvori

Sadržaj sajta je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za konkretne pravne savete obratite se direktno advokatu. Kancelarija posluje u skladu sa Zakonom o advokaturi i Kodeksom profesionalne etike advokata.