Pravni Okvir Odgovornosti za Štetu Nanetu od AI Sistema: Izazovi u Eri AI Act-a

Veštačka inteligencija sve više donosi stvarne, merljive posledice u svakodnevnom životu — od medicinskih dijagnoza do kreditnih odluka, od saobraćajnih sistema do selekcije kadrova. Kada AI sistem donese pogrešnu odluku ili uzrokuje štetu, pojavljuje se fundamentalno pravno pitanje: ko je odgovoran i kako oštećeni može da ostvari naknadu? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, a EU je preuzela pionirsku ulogu u pokušaju da uspostavi jasan pravni okvir. Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje individualni pravni savet.

Zašto Klasični Odštetni Okviri Nisu Dovoljni

Tradicionalno pravo odgovornosti za štetu počiva na dokazivanju uzročne veze između radnje (ili propusta) određenog lica i nastale štete. U slučaju AI sistema, ovaj model se suočava sa višestrukim izazovima:

Problem neprozirnosti (black box) — mnogi AI sistemi, posebno oni zasnovani na dubokom učenju, funkcionišu na način koji čini veoma teškim, a ponekad i praktično nemogućim, objašnjenje zašto je doneta određena odluka. Dokazivanje uzročnosti postaje izuzetno otežano kada ne možete rekonstruisati logiku sistema.

Distribuirana odgovornost — u razvoj i primenu jednog AI sistema tipično je uključen čitav lanac aktera: istraživači koji su razvili algoritam, kompanija koja je trenirala model, integratori koji su ugradili model u konkretni proizvod, i kompanija ili pojedinac koji zapravo koriste sistem. Ko od ovih aktera snosi odgovornost i u kojoj meri?

Adaptivnost sistema — AI sistemi koji uče i menjaju svoje ponašanje tokom korišćenja u produkcijskom okruženju mogu uzrokovati štetu postupanjem koje njihov razvijač nije predvideo niti mogao predvideti u trenutku puštanja u promet.

Asimetrija informacija — korisnik ili žrtva štete retko ima pristup tehničkoj dokumentaciji, podacima za treniranje ili internoj logici sistema koji im je naneo štetu.

EU Legislativni Okvir: Tri Stuba

EU pristupa odgovornosti za AI kroz tri međusobno isprepletena instrumenta:

1. AI Act kao preventivni sloj

AI Act (Akt o veštačkoj inteligenciji, Uredba (EU) 2024/1689), koji je stupio na snagu 1. avgusta 2024. godine i primenjuje se postepeno, pre svega nije direktno odštetna regulativa — on postavlja obaveze ex ante (pre štete) za razvoj i primenu AI sistema. Međutim, kršenje AI Act-a nosi direktne implikacije za odgovornost: neispunjavanje tehničkih i organizacionih zahteva (dokumentacije, transparentnosti, testiranja) može biti ključni dokaz u građanskim postupcima za naknadu štete.

Kompanija koja nije uradila procenu rizika za visokorizični AI sistem ili nije uspostavila mehanizme nadzora od strane čoveka, a taj sistem potom uzrokuje štetu, biće u izuzetno teškoj poziciji da se odbrani u građanskom ili krivičnom postupku.

2. Nova Direktiva o odgovornosti za proizvode

Direktiva o odgovornosti za proizvode iz 1985. godine (85/374/EEZ), koja uvodi odgovornost bez krivice (strict liability) za defektne proizvode, revidirana je: nova Direktiva (EU) 2024/2853 o odgovornosti za neispravne proizvode objavljena je u Službenom listu EU 18. novembra 2024. godine, stupila je na snagu 9. decembra 2024. godine, a države članice dužne su da je prenesu u nacionalna zakonodavstva do decembra 2026. godine. Nova direktiva eksplicitno uključuje softver i AI sisteme u kategoriju „proizvoda”, što znači da su u određenim slučajevima moguće tužbe za naknadu štete bez potrebe za dokazivanjem krivice. Direktiva, pored toga, predviđa obavezu otkrivanja dokaza i presumpcije neispravnosti u korist oštećenog u određenim situacijama.

3. AI Liability Directive (povučeni predlog)

Evropska komisija je 2022. godine iznela predlog Direktive o odgovornosti za veštačku inteligenciju (AI Liability Directive). Ovaj instrument bio je usredsređen na prilagođavanje pravila o dokazivanju u parničnim postupcima, a ne na uvođenje posebnog odštetnog režima.

Ključne odredbe predloga obuhvatale su:

Pravo na objašnjenje — lica koja su pretrpela štetu imala bi pravo da zahtevaju od deployer-a i provajdera AI sistema dokumentaciju i informacije o funkcionisanju sistema relevantne za nastalu štetu.

Presumpcija uzročnosti — ako tužilac dokaže da je tuženi prekršio relevantne propise (uključujući AI Act) i da postoji veza između te povrede i nastale štete, uzročna veza bi se presumirala, a teret dokazivanja premeštao bi se na tuženog.

Ove odredbe direktno su odgovarale na problem asimetrije informacija koji oštećene stavlja u nepovoljnu poziciju pred sudom. Međutim, Evropska komisija je tokom 2025. godine povukla ovaj predlog iz zakonodavne procedure, a do datuma objavljivanja ovog teksta novi instrument iste namene nije predložen. Deo problema koje je predlog adresirao pokriven je novom Direktivom o odgovornosti za proizvode, dok ostatak za sada ostaje na opštim nacionalnim pravilima o dokazivanju.

Raspoređivanje Odgovornosti u Lancu AI Vrednosti

U praksi, identifikacija odgovornog lica zahteva analizu konkretne uloge svakog aktera:

Razvijač (developer/provider): Odgovoran za defekte u dizajnu, greške u podacima za treniranje, nedovoljno testiranje i dokumentovanje sistema. Obaveze iz AI Act-a su najteže upravo za ovu ulogu.

Integrator (deployer): Odgovoran za prikladnost izbora AI sistema za datu primenu, usklađenost sa AI Act-om kao deployer, transparentnost prema krajnjim korisnicima i nadgledanje sistema u produkciji.

Krajnji korisnik/operator: Odgovoran za pravilnu upotrebu sistema u skladu sa uputstvima i namenom. Ne može se pozivati na grešku AI sistema ako je sistem koristio na način koji nije u skladu sa uputstvima za upotrebu.

Kada više aktera doprinosi nastanku štete, mogu biti solidarno odgovorni, pri čemu svaki ima pravo na regresni zahtev prema ostalima.

Specifičnosti Sektora: Medicina, Pravo, Finansije

Odgovornost za AI štetu posebno je osetljiva u regulisanim sektorima:

Medicinska primena — AI dijagnostički alati klasifikovani su kao medicinska sredstva i podležu dvojnom regulatornom okviru — MDR (Medical Device Regulation, Uredba (EU) 2017/745) i AI Act. Lekar koji koristi AI alat zadržava profesionalnu odgovornost za krajnju dijagnostičku ili terapijsku odluku; ne može se osloboditi odgovornosti pozivanjem na to da je „AI preporučio”. Ovo je presudno pitanje za medicinsku praksu.

Pravne i finansijske usluge — AI sistemi koji daju pravne savete ili finansijske preporuke ulaze u zone stroge profesionalne regulacije. Advokati i finansijski savetnici koji delegiraju profesionalnu procenu AI sistemu ostaju odgovorni prema klijentima za rezultate tih preporuka.

Zapošljavanje i HR — AI sistemi koji se koriste u selekciji kandidata ili evaluaciji radnog učinka mogu generisati diskriminatornu štetu. Poslodavci koji se oslanjaju na takve sisteme ne mogu se osloboditi odgovornosti za diskriminaciju pozivajući se na autonomnu odluku AI-a.

Česta pitanja (Q&A)

Ako je AI sistem napravio grešku koja mi je nanela štetu, koga tužim? Odgovor zavisi od konkretnih okolnosti. Po pravilu, postoje dva potencijalna tuženika: kompanija koja je razvila sistem (za defekte u dizajnu ili treniranju) i kompanija ili lice koje je sistem primenilo na vas (za nepravilno korišćenje ili nedovoljan nadzor). U praksi se često tužba podnosi protiv oba aktera, a sud utvrđuje raspodelu odgovornosti.

Da li AI može biti pravni subjekt koji samostalno odgovara za štetu? Po sadašnjem pravu EU i Srbije — ne. AI nije pravni subjekt i ne može biti tužen. Odgovornost uvek pada na fizičko ili pravno lice u lancu vrednosti AI sistema. Rasprave o eventualnoj pravnoj subjektivnosti AI vode se u akademskim krugovima, ali nisu na vidiku zakonodavne implementacije.

Kako se dokazuje da je baš AI sistem (a ne nešto drugo) uzrokovao štetu? Ovo je jedan od najtežih dokaza, posebno kod neprozirnih sistema. Nova Direktiva o odgovornosti za proizvode (EU) 2024/2853 olakšava položaj oštećenog kroz obavezu otkrivanja dokaza i presumpcije neispravnosti u određenim situacijama, dok je predlog AI Liability Directive — koji je predviđao presumpciju uzročnosti kod povrede AI Act-a — povučen iz procedure. Sudska veštačenja u oblasti IT i AI biće od ključnog značaja u ovakvim predmetima.

Da li osiguranje može pokriti AI-uzrokovanu štetu? Tržište osiguranja od AI rizika je u razvoju. Određeni oblici osiguranja od profesionalne odgovornosti i osiguranja od produkt-odgovornosti već mogu pokriti neke AI-uzrokovane štete, zavisno od konkretne polise i njenog obuhvata. Da li postojeća polisa pokriva AI rizike utvrđuje se tumačenjem uslova osiguranja u svakom konkretnom slučaju.

Zaključak

Pitanje odgovornosti za AI štetu nije akademska dilema — to je pitanje koje već danas iskrsava pred sudovima i u pregovorima o naknadi. EU legislativni okvir danas je koherentniji nego ikada — AI Act i nova Direktiva o odgovornosti za proizvode su usvojeni — ali pojedini elementi, poput posebnih pravila o dokazivanju za AI štetu, ostaju otvoreni nakon povlačenja predloga AI Liability Directive. Kompanije koje razvijaju ili primenjuju AI sisteme moraju proaktivno sagledati svoju poziciju u lancu odgovornosti i uskladiti dokumentaciju, procedure nadzora i osiguranje sa nadolazećim zahtevima.

Ukoliko imate pitanja o odgovornosti za AI sisteme koje vaša kompanija razvija ili koristi, ili ukoliko ste pretrpeli štetu od AI sistema, zakažite konsultaciju sa našim timom specijalizovanim za digitalno pravo i AI regulativu.

Izvori

Sadržaj sajta je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za konkretne pravne savete obratite se direktno advokatu. Kancelarija posluje u skladu sa Zakonom o advokaturi i Kodeksom profesionalne etike advokata.